Šta je potrebno za bebu?

– Sredstva za higijenu i negu osetljive bebine kože (sapun, kupka, šampon, mleko, krema)

– Bebi krema protiv ojeda

– Mast sa ribljim uljem za negu bebine kože

– Dečiji puder i ulje

– Sterilne komprese, papirni flaster i antiseptični rastvor ( 3% hidrogen i povidon jod) za negu pupka

– Fiziološki rastvor za održavanje higijene nosa

– Pumpica za čišćenje nosa

– Termometar za prostoriju u kojoj beba boravi (optimalna temperatura sobe u kojoj beba boravi treba da bude 22°C, a pred kupanje i do 24°C)

– Termometar za vodu u kojoj se beba kupa (voda za kupanje treba da bude zagrejana na 36-37°C)

– Bebi toplomer

– Asepsol ili alkohol 70% za dezinfekciju površina

– Bebi češljić i četka za kosu

– Pelene za jednokratnu upotrebu

– Tetra pelene

– Bebi vlažne maramice

– Makazice za nokte sa tupim vrhom

– Kašičica

– Bebina prva flašica sa cuclom

– Cucla varalica i cucle za flašicu (za odgovarajući uzrast bebe)

– Lančić za varalicu

– Kutijica za varalicu

– Četka za pranje flašica

– Sterilizator za flašicu

– Grejač za flašice

– Štapići za uši

– Termofor za ublažavanje grčeva

– Čaj za bebe protiv grčeva

– Bebi alarm

Šta je potrebno za bebin izlazak iz bolnice?

– Krevetac

– Dušek

– Mušema za dušek

– Ćebence

– Posteljina

– Benkice

– Bodi

– Zeke

– Kapice

– Portiklice

– Čarapice

– Peškir za kupanje

– Kadica za kupanje

– Bebi kupko

– Bokal za polivanje

Kada pođete po bebu u porodilište potrebno vam je sledeće: nosiljka, ćebence, benkice, pamučne i pelene za jednokratnu upotrebu, kapica, čarapice, zeka i naravno POKLON ZA VASU DRAGU.

Šta mami može da zatreba?

– Pumpica za izmlazanje mleka

– Veštačke bradavice

– AD uljani rastvor

– Sredstvo za dezinfekciju rane

– Melem ili mast za negu bradavica

– Jednokratni ulošci za grudi

– Higijenski ulošci od vate

– Jastuk za dojenje

– Postporođajni pojas

– Grudnjak za dojenje

Sve navedeno možete kupiti u apoteci, a stručno i ljubazno osoblje apoteke može Vam pružiti mnogo korisnih saveta kako da negujete svoju bebu.

Ekcem (dermatitis) je hronično, nezarazno, inflamatorno (praćeno upalom) oboljenje kože.

Javlja se u više različitih formi, ali je za većinu karakterističan izraženi svrab.

Vrste ekcema

Prema Svetskoj organizaciji za alergiju (WAO): 

– Ekcem (atopijski i neatopijski)

– Kontaktni dermatitis

– Druge forme dermatitisa

Struktura i funkcija zdrave kože

Ćelije zdrave kože, ispunjene vodom, formiraju zaštitnu barijeru kože od fizičkih, hemijskih i mikrobioloških faktora. Lipidni slojevi u koži pomažu da se održi vlažnost, stalna telesna temperatura i sprečavaju prodor toksičnih supstanci i mikroorganizama.

Uzroci ekcema

Najčešći uzroci ekcema su genetska predispozicija, narušavanje lipidnih struktura kože (kontaktom sa iritansima) i alergijska reakcija.

Kod mnogih pacijenata sa ekcemom,alergijska reakcija igra glavnu ulogu u nastanku bolesti i takav ekcem zove se atopijski dermatitis. Kod takvih pacijenata radi se o takozvanoj „atopijskoj konstituciji“ i oni su neretko skloni ostalim alergijskim bolestima – astmi, alergijskom rinitisu, konjuktivitisu. Atopijska konstitucija je najčešće genetski uslovljena, pa se ove bolesti javljaju kod članova više generacija. U svetu 10-20% dece i 1-3% odraslih ima atopijski dermatitis. U 5-15% slučajeva pogađa decu do sedme godine. U 85% slučajeva javlja se do pete godine života i gubi se do puberteta.

Pelenski dermatitis

Čest oblik dermatitisa kod beba je i pelenski dermatitis (vrsta kontaktnog dermatitisa), koji nastaje zbog kontakta sa urinom i fecesom.Zahteva strogu higijenu i redovnu zamenu pelena, bez upotrebe vlažnih maramica. Obavezna je upotreba zaštitne kreme koja će smanjiti kontakt sa iritansom. Potrebno je omogućiti deo vremena bez pelena kako bi koža bila izložena vazduhu. Ukoliko se javi infekcija Candidom, treba se obratiti lekaru radi adekvatne antimikotičke terapije.

Uzroci pogoršanja ekcema (okidači)

– Hrana – određene vrste namirnica kod preosetljivih osoba mogu dovesti do pogoršanja ekcema: aditivi u hrani, mleko, riba, jaja, agrumi (limun, narandža), kikiriki, čokolada, paradajz… Korisno je voditi tzv.„dnevnik ishrane“, kojim možete pratiti stanje ekcema u zavisnosti od vrsta namirnica, ali se uvođenje dijeta ne preporučuje bez konsultacije sa lekarom, posebno kada se radi o deci i trudnicama. Prema nekim istraživanjima, dodatak probiotika trudnicama, dojiljama i deci smanjuje mogućnost od razvoja ekcema kod dece.

– Aeroalergeni (grinje iz kućne prašine, polen ili dlaka životinja)

– Promena t i vlažnosti vazduha (hladan i suv vazduh, kao i nagle promene temperature pogoršavaju ekcem).

– Kontakt sa alergenom (iritansom) – neki metali, guma, konzervansi u kozmetičkim preparatima i hrani, pojedini lekovi, privremene tetovaže, kućna i industrijska hemija, odeća (vuna, sintetika), UV zračenje…

– Psihosomatski faktori (stres, depresivna stanja – uglavnom dovode do intenzivnijeg češanja i sledstveno pogoršanja ekcema).

– Infekcije

Simptomi

– Suva, osetljiva koža

– Intenzivni svrab

– Crvena, upaljena, otečena koža

– Oštećenje kože, ponekad i do krvavljenja

– Osip koji se ponavlja

– Lihenifikacija (tamno, ili svetlije obojeni, zadebljali delovi

– Grubi, zadebljali „patchevi“

Distribucija

Tipična distribucija kožnih promena u AD:

– Novorođenčad: čelo, obrazi, podlaktice, noge, glava i vrat

– Deca i odrasli: lice, vrat i prevoji (unutrašnja strana kolena, laktova i članaka)

Šta raditi?

– Koristite zamene za sapun i kupke uz dodatak emolijensa

– Tuširajte dete kratko, mlakom vodom

– Nanesite kremu na vlažnu kožu

– Poštujte uputstva o terapiji koju ste dobili

– Koristite odeću/posteljinu od pamuka

– Veš bi trebalo prati na min 60°, uz dodatno ispiranje i bez dodatka omekšivača

– Naučite šta smeta Vašem detetu

A, šta ne raditi?

– Izbegavajte duge, tople kupke

– Ne koristite velike količine sapuna

– Sprečite češanje (posavetujte se sa lekarom/farmaceutom šta možete da koristite da biste umirili svrab)

– Ne trljajte kožu peškirom

– Izbegavajte faktore koji mogu pogoršati stanje ekcema (kontakt sa alergenom/iritansom, stres, umor…)

Terapija ekcema

– Redovna higijena

– Upotreba krema za zaštitu i vlaženje kože (emolijensa)

– Upotreba lokalnih kortikosteroida (po preporuci lekara)

– Lokalni imunomodulatori (kod upornih ekcema, po preporuci lekara)

– Oralni antihistaminici (kod ekcema koji svrbe, uz konsultaciju sa lekarom, ili farmaceutom)

Emolijensi

Emolijensi su kreme, mleka, ili masti koji pomažu da se održi vlažnost kože, omekšavaju i štite kožu, smanjujući inflamaciju i iritaciju. Ponekad je potrebno isprobati više krema u potrazi za pravom, a odabir se vrši na osnovu stanja kože, površine koja se maže, predela koji je zahvaćen ekcemom, kao i prema ličnim afinitetima.Idealni su galenski i magistralni preparati, prilagođeni potrebama svakog pacijenta, bez konzervansa i parfema. Naši farmaceuti pomoći će Vam u izboru pravog emolijensa. Nanose se tri do četiri puta dnevno neposredno nakon tuširanja.

Kortikosteroidi za lokalnu primenu

Ovo su lekovi koji suzbijaju simptome ekcema (crvenilo, upalu), pa ih treba koristiti samo u terapiji (kratkotrajno), a ne i u preventivi. Zbog ozbiljnih neželjenih efekata koje mogu da izazovu (oštećenje kože, poremećaj rasta kod dece), trebalo bi ih koristiti samo po preporuci lekara. Obično se koriste dva puta dnevno, u tankom sloju, samo na delove kože koji su zahvaćeni promenama. Dužina primene zavisi od ozbiljnosti ekcema i jačine kortikosteroida. Tretman obično traje nekoliko (5 – 7) dana, a duže samo po potrebi i uz nadzor lekara.

Korišćeni na odgovarajući način, topikalni steroidi čine osnovu bezbednog i efikasnog tretmana ekcema.

U organizmu svakog čoveka postoje bakterije koje žive u „harmoniji” sa našim telom. One nisu prouzrokovači bolesti već imaju važne korisne funkcije u organizmu.

Najviše tih dobrih bakterija živi u crevima. Ove bakterije se jednim imenom nazivaju crevna flora. Probiotici su te iste žive nepatogene bakterije (ne izazivaju bolest) koje se unose u organizam putem farmaceutskih preparata i imaju pozitivan uticaj na zdravlje.

Njihova uloga je:

– pomažu varenju hrane,

– u prevenciji i lečenju dijareja različitog porekla (crevne infekcije, antibiotici, putnička dijareja),

– u prevenciji i lečenju opstipacija – zatvora kod beba i dece,

– u jačanju otpornosti detetovog organizma prema infekcijama. Nesumnjivo je dokazano probiotici     pomažu u borbi sa virusnim infekcijama disajnih organa,

– u ublažavanju simptoma grčeva kod odojčadi,

– ublažavaju pojavu ojeda koji nastaje kao posledica lošeg varenja hrane i stvaranja produkta koji     oštećuju nežnu bebinu kožu,

– u smanjenju simptoma kod netolerancije na laktozu (nadimanje i dijareja),

– u prevenciji i smanjenju pojave atopijskog ekcema kod dece.

Šta su prebiotici?

Prebiotici su oni nesvarljivi delovi hrane koji pozitivno utiču na rast i funkciju korisnih bakterija o urganizmu. Prebiotici su pomagači dobrim bakterijama u organizmu.

Šta su simbiotici?

Simbiotici su preparati koji sadrže kombinaciju probiotskih i prebiotskih bakterija.

U prvih nekoliko meseci se naseljavaju bakterije u detetovim crevima, zato je važno šta beba jede, a majčino mleko je najbolji stimulator naseljavanja dobrih bakterija u bebinim crevima.

Bezbedni su za primenu i nema značajnih neželjenih efekata.

Najbolje i najsigurnije je dati preparat između obroka. To znači jedan sat pre ili dva sata posle jela.

Ukoliko se koriste uz antibiotik preparat je potrebno primeniti sat pre ili dva sata posle antibiotika.

Lojne žlezde koje su smeštene duboko ispod pokožice na svojoj površini imaju receptore za androgene (muške) polne hormone, koji se luče u telu i muškarca i žene. Posle vezivanja za ove receptore, tzv. slabi androgeni i običan hormon testosteron se pretvaraju u moćni potentni androgen DHT, što dovodi do pojačanog lučenja lojne žlezde, usled čega se ona povećava i zapušava i tako nastaje zatvoreni komedon ili zatvoreni mitiser ili «teatar akni». Kod predisponiranih osoba dolazi do upalnog procesa u zatvorenom mitiseru, pa zbog toga nastaju crveni čvorići (papule) i gnojanice (pustule) što sve čini kliničku sliku akni.

To ne znači, da osobe sa izraženim aknama imaju višak testosterona, već samo veći broj receptora. Izuzetno, kod hormonskog poremećaja policističnih jajanika, žene sa ovom dijagnozom u jednom trenutku mogu imati visok nivo testosterona, ali to nije generalno vezano za akne.

Zatvoreni komedon je promena koju spolja vidimo kao belu tačkicu veličine čiodine glave, što je samo vrh ledenog brega, jer 90 odsto zapušene lojne žlezde je ispod kože. Kada pokušamo da je cedimo, mi je zapravo cedimo na unutra i tako dolazi do rasprskavanja lojne žlezde u dubokom sloju kože, što stvara hroničnu upalu, čije lečenje može da traje 2-6 meseci.

Ukoliko se beli, zatvoreni mitiser ne dira, posle 6 nedelja će se otvoriti i čitav izaći na površinu. To je onda crni mitiser, a ta boja nije prljavština, već pigment. Teoretski, crni mitiser se može cediti, ali onda rizikujete da osim njega dotaknete i beli i tako stvorite upalu.

Kondomi su mehanički metod kontracepcije koji štiti od neželjene trudnoće. Pored toga, sprečavaju širenje polno prenosivih bolesti. Napravljeni su od lateksa (gume) ili poliuretana (plastike).

Koliko su pouzdani kondomi?

Efikasnost zavisi od toga da li se oni pravilno koriste i procenjuje se na 98%. Kondomi mogu postati neefikasni zbog neadekvatnih uslova čuvanja, ako im je istekao rok upotrebe, kao i ako su izloženi visokoj temperaturi (Vaš džep nije pravo mesto za držanje kondoma).

Kondome čuvajte na hladnom, suvom mestu, izvan direktnog sunčevog svetla.

Svaki put pre upotrebe treba proveriti da li je prezervativ neoštećen. Kod otvaranja i stavljanja prezervativa pazite da ga ne oštetite noktom ili nakitom.

Potrebno je koristiti one kondome koji nose CE oznaku, jer je to potvrda njihovog kvaliteta tj. da su prošli potrebno testiranje pre puštanja u promet.

Prednosti kondoma:

– Veoma su efikasni

– Lako dostupni

– Oni pomažu da se zaštitite i od polno prenosivih infekcija, uključujući i HIV

– Ima ih u mnogo različitih varijanti, oblika i veličina

Nedostaci kondoma:

– Stavljanje kondoma može prekinuti „tok seksualnog čina“.

– Mogu da spadnu ili se pocepaju ako se ne koriste pravilno.

– Ulja za telo se ne smeju koristiti sa lateks kondomima, jer ulje može rastvoriti lateks u roku od par minuta i uzrokovati cepanje i pojavu rupa na kondomu.

– Ono što se može javiti kao problem prilikom upotrebe kondoma jeste alergija na gumu. Danas su dostupni hipoalergeni kondomi koji su napravljeni od poliuretana umesto lateksa.

– Drugi problem je osetljivost na spermicid koji podmazuje kondom. Ako imate bilo kakav osip ili iritaciju posle upotrebe kondoma, pokušajte da koristite kondom bez Nonoksinola-9 ili 11 spermicida, da biste videli da li je u tome problem.

– Ukoliko koristite lubrikant, on treba da bude na bazi vode. Lubrikant na bazi ulja reaguje sa kondomom, razlaže i slabi lateks.

Hitna kontracepcija podrazumeva primenu lekova – hormonskih preparata za sprečavanje neželjene trudnoće nakon nezaštićenog polnog odnosa koji može rezultirati trudnoćom (uključujući seksualni napad) ili kada su druge metode kontracepcije zatajile (npr. pucanje kondoma). Istraživanjima je pokazano da je efikasna ako se primeni u roku od 72 sata nakon rizičnog polnog odnosa. Efikasnost je veća što se ranije upotrebi u toku ovog perioda (95% je ako se primeni u toku 24 sata, 85% u toku 24-48 sati i 58% u toku 48-72sata). Ovaj lek je odobren za upotrebu samo kod žena starijih od 16 godina. Hitna kontracepcija ne deluje ako je žena već trudna.

Pilula deluje tako što:

– zaustavlja ovulaciju

– ometa oplođenje jajne ćelije

– sprečava da se eventualno oplođena jajna ćelija usadi u zid materice.

Kako će delovati zavisi od toga u kojoj se fazi menstrualnog ciklusa uzima.

Ako se popije u roku 24 sata sprečava trudnoću kod devet žena od 10 koja bi se dogodila da nije uzeta pilula.

Prednosti

Nema ozbiljne neželjene efekte i većina žena može uzeti pilulu za dan posle.

Nedostaci

Pilula za dan posle kod nekih žena uzrokuje glavobolje i abdominalni bol, osećaj mučnine ili povraćanje, kao i poremećaj menstrualnog ciklusa sa pojavom neregularnog krvarenja.

Neki lekovi, uključujući i biljne preparate, mogu da utiču na smanjenje koncentracije leka za hitnu kontracepciju u krvi, što će smanjiti njegovu efikasnost.

Žena koja doji i koristi hitnu kontracepciju treba znati da se male količine leka mogu pojaviti u majčinom mleku. Kako bi se smanjila količina leka koju beba može da unese mlekom, tabletu treba uzeti odmah nakon dojenja.

Hitna kontracepcija se ne preporučuje ženama sa ozbiljnim poremećajem funkcije jetre.

Ako primetite naticanje nogu, promenu boje kože stopala, nastanak žuljeva, veće naslage rožnate strukture, a posebno ako imate bolove i/ili povišenu temperaturu, treba posetiti lekara. Lekara treba posetiti i ako povredite nogu, čak i onda ako se radi o naizgled beznačajnoj rani.

– NOGE PRATI U VODI KOJA JE TEMPERATURE TELA

Upotrebljavati blage neutralne sapune. Kožu noge potrebno je temljno osušiti, naročito deo oko prstiju, a zatim utrljati hidrantnu kremu.

– NOKTE NA NOGAMA REZATI RAVNO

Preporučuje se upotreba sopstvenih i dezinfikovanih makaza.

– ODABRATI OPTIMALNO PRILAGODJENU OBUĆU

Obuća treba biti mekana, dovoljno široka, srednje visoke pete, koja dopušta disanje kože. Dobra obuća je materjalni izdatak koji treba prihvatiti kao neophodan!

– ČARAPE TREBA DA BUDU OD PRIRODNIH VLAKANA (PAMUK,VUNA, SVILA)

Treba nositi samo čarape odgovarajuće veličine kako bi se sprečilo nabiranje u cipelama. Dijabetičari imaju oštećen osećaj, pa ne mogu registrovati nabor tkanine, koji vremenom pritiskom može da izazove ranu na stopalu.

– NE HODATI BOS

Izbegavati sandale ili nošenje cipela na golu kožu, bez čarapa.

– NOGE NE ZAGREVATI VRUĆOM VODOM, GREJALICAMA ILI PRIBLIŽAVANJEM VATRI

Kod dijabetičara osećaj hladnoće dolazi “iznutra” i ne možete pomoći spoljašnjim faktorima. Treba obući čarape, cipele ili papuče primerene godišnjem dobu.

– REDOVNA KONTROLA ŠEĆERA U KRVI

Uz redovnu samokontrolu, dobru regulaciju bolesti i redovnu posetu lekaru, problem dijabetičkog stopala bi bio znatno manji.

Priprema hrane

Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine: sveže, kuvane, kuvane pod parom (pretis lonac), kuvane na pari, dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi), pečene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti), pečene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije), pečene u rerni, pečene na roštilju.

Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.

Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), i proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.). Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).

Vrste namirnica

Ishrana obolelih od šećerne bolesti je raznovrsna i sadrži sve vrste namirnica (kao u zdravih ljudi), samo je količina ograničena. Iz ishrane se jedino izostavljaju šećer i slatke stvari (bombone, kolači, keks, med, deserti pravljeni sa šećerom, medom i čokoladom, sirupi, čokolada i sl.), a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od brašna (testenine) zbog bogatog sadržaja ugljenih hidrata (šećera i skroba).

Ne postoji “loša” hrana. Postoji “loša količina” hrane. Za neke namirnice važi “što manje – to bolje”.

Mleko i mlečni proizvodi

Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano pošto sadrži manje masti (2.8%, 1.6% ili 0.5%), a količina belančevina ostaje nepromenjena. Od mlečnih proizvoda su najkorisniji “mlađi” proizvodi, pošto sadrže najviše belančevina (sir, kajmak, kačkavalj, skorup). Svi kravlji sirevi (kao i kravlje mleko) imaju prednost zbog manjeg sadržaja masnoće. Od industrijskih mlečnih prerađevina najkorisnije je upotrebljavati one koji sadrže što manje masnoće (9 – 25%): kačkavalj, kisela i slatka pavlaka i dr. Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju određenu prednost nad čistim mlekom. Upotrebu starih i zrelih sireva treba znatno ograničiti. Dijabetičar treba da koristi u toku dana oko pola litre mleka, jogurta i drugih mlečnih proizvoda, a u zavisnosti od korišćenja mesa i mesnih prerađevina.

Meso, mesni proizvodi, riba i jaja

Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa. Prednost imaju mlađa i nemasna mesa, ali ništa manje nisu korisna (ni štetna) starija mesa. Sa ekonomskog stanovišta, prednost imaju jevtinija mesa (kokošije, konjsko), koja po sadržaju belančevina ne odstupaju od govedine (goveđe, juneće, teleće). Dijabetičar može da koristi sledeće vrste mesa: goveđe, juneće, teleće, konjsko, jagnjeće, ovčije, praseće i svinjsko (ali samo mršavo, odnosno posno i ne koristiti ga često), pileće, kokošije, ćureće, guščije, pačije; iznutrice (najviše dva puta mesečno): džigericu (prednost pileća), srce, belu džigericu (pluća) – izbegavati: jezik, bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak; divljač: zečetinu, srneće, svinjsko, perad (fazan, jarebica, patka, guska).

Mesne prerađevine se koriste u što “čistijem” obliku, što sigurno garantuje manji sastojak masnoće. U ovom pogledu prednost imaju: šunka (tzv. “praška”), sušeno meso, pršuta. Ostale prerađevine sadrže više masnoće (parizer, mortadela, razne vrste salama, kobasica, viršli ili debrecina), pa ih treba izbegavati.

Dijabetičar može da koristi sve vrste rečnih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge), morskih riba i školjki. Upotrebu girica i pojedinih vrsta ribe koje se uglavnom pripremaju prženjem u dubokom ulju, lii su pohovane, treba izbegavati. Prerađevine od riba sadrže veliku primesu masnoća, pa ih treba ređe i obazrivo upotrebljavati.

Pri upotrebi jaja prednost ima belance (za odraslog dijabetičara). Tako je korisnije upotrebiti dva belanca nego jedno celo jaje. Dijabetičar treba da koristi 2 žumanca nedeljno ili 4 – 6 belanaca. U dijetetskoj ishrani kajganu treba praviti uvek u odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca, itd.), i pripremati je bez ulja na teflonu.

Dijabetičar može da koristi sve vrste masnoća, ali prednost imaju sve vrste ulja (sincokretovo, kukuruzno, maslinovo, sojino, kikirikijevo i dr.), biljna mast, margarin, buter i kajmak (ograničeno), a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast. Sve vrste masnoća imaju samo masnoću, izuzev butera, u kome ima nešto belančevina i ugljenih hidrata, a u margarinu samo nešto belančevina. Suva slanina, čvarci, kavurma i slične namirnice imaju veliki energetski sadržaj i treba ih retko koristiti.

Hleb i testenine

Hleb i prerađevine od brašna (testenine) čine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih hidrata (skrob, šećer) u ishrani dijabetičara. 100 gr crnog i ražanog hleba ima 53,36 odnosno 51,38 UH, a belog hleba 54,32 g. Dvopek, preprečeni hleb i tost imaju u istoj težini veću količinu sastojaka hleba, pošto je u njima potpuno ili delimično odstranjena voda. Sva testa (rezanci, makarone, špagete, flekice, tarana, “pužići”, “mašnice” i dr.), griz i brašna (pšenično, kukuruzno, ražano i dr.) treba po sadržaju ugljenih hidrata tretirati na isti način kao dvopek i njihovu upotrebu treba ograničiti.

Povrće

Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u ograničenim količinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla, crni luk, pirinač, kukuruz. Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, babnje, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol. Pored pomenutih sastojaka, povrće sadrži i nesvarljive sastojke (celulozni sastojci u stromi, opni, kori, semenju), koji nemaju energetski značaj, ali je njihovo prisustvo vrlo važno za normalan rad creva. Sveže povrće može da se koristi kao sirovo (salate), kuvano (variva) ili pečeno (krompir, cvekla, plavi patlidžan, paprika). Suvo (smrznuto) povrće treba upotrebljavati u dva puta manjoj meri od sirovog. Salate se pripremaju sa odgovarajućim začinima po stečenoj navici ili ukusu. U salatu stavljati minimalnu količinu masnoće (1/2 kafene kašičice na jednu porciju salate) ili kisele pavlake (sa 12% masnoće).

Voće i prerađevine od voća

Sa stanovišta sadržaja ugljenih hidrata, sveže voće treba deliti u tri grupe:

sa manje ugljenih hidrata, koje može da se jede u većim količinama – jagode, maline, kupine, borovnice, drenjine, lubenice, ribizle, višnje, limun, dinje, oskoruše, mušmule, pomorandže, mandarine, sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim količinama – kajsije, breskve, šljive, pire od jabuka, sok narandže i mandarine, kajsije i breskve, i sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo ograničena – jabuke (slatke i kisele), trešnje, kruške, grožđe, banane, sveže smokve, ananas, mango, avokado i dr.

Suvo voće (grožđe, šljive, smokve, urme – datule, kruške, borovnice i dr.) sadrži 5 -6 puta više ugljenih hidrata od sirovog voća, pa ga treba koristiti u najmanjoj količini. Orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći, semenke i njihove industrijske prerađevine su po količini ugljenih hidrata slični vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima.

Alkoholna i bezalkoholna pića

Dozvoljena je ograničena upotreba standardnih alkoholnih pića, i to: povremeno korišćenje 1-2 čašice žestokog pića (rakija, vinjak, votka, konjak, viski, rum), 1-2 čaše piva ili 1-2 čaše vina (špricer, bevanda), ili 1-2 vinske čaše belog, crnog vina ili ružice. Od alkoholnih pića, likeri su najnepodobniji za korišćenje (sadrže veliku količinu šećera).

Bezalkoholna pića mogu da sadrže različite količine šećera i u zavisnosti od ovog sadržaja mogu da imaju neznatno ili veliko energetsko opterećenje i treba ih koristiti u najmanjoj mogućoj meri.

Začini

U slobodnoj su upotrebi: aleva paprika (slatka i ljuta), biber, lorber, najkvirc, kapar, korijander, mirođija, peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, keri, ren, ruzmarin, bosiljak, sirće i drugi ređi začini. Začini sa ograničenom količinom upotrebe jesu: senf (različite vrste), majonez, tartar sos, kisela pavlaka, pire od paradajza, sladilo, masline (2 – 3 komada).

Upotreba soli

Upotreba soli je prepuštena ukusu. Međutim, kod određenih oštećenja zdravlja (bolesti ili slabosti srčanog mišića, bubrega, jetre i dr.), ograničava se unos soli (ovo određuje lekar) i preporučuje se korišćenje zamene za so.

Zaprška

Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške u pripremi jela i variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba.

Pažnja

Veliki broj proizvoda “bez šećera” namenjenih dijabetičarima može biti “bogat” u masnoćama i samim tim nije prilagođen njihovoj ishrani. Zbog zoga treba uvek pažljivo pročitati proizvođačku specifikaciju na ambalaži.

Vreme uzimanja obroka

Naročito je važno stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka.

Svaki dijabetičar treba da uzima 5-6 obroka u toku dana, od kojih su: 3 glavna (doručak, ručak, večera) i 2-3 sporedna (prepodnevna i popodnevna užina i pomoćni obrok pre spavanja).

Kod ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, već njegov nivo lako osciluje. U protivnom, javlja se skokovito nagomilavanje šećera u krvi, što kroz duže vreme ima za posledicu oštećenje krvnih sudova, srca i drugih važnih organa.

Ako ste dobro potkovani znanjem o šećernoj bolesti, Vi možete da jedete sve što jedu i zdravi ljudi, ali morate naučiti kada, koliko i u kakvoj kombinaciji.

– Zaštita je neophodna ne samo kada nameravate da se sunčate (na plaži, na skijanju, u prirodi…), već i kada zračenje deluje na vas u prolazu (u šetnji, na poslu, u kolima)

– Ograničite vreme izlaganja suncu i potražite bezbednu hladovinu naročito izbegavajte izlaganje suncu od 10-16 h

– Zaštitite se odećom, šeširom i naočarima za sunce (idealna zaštita podrazumeva odeću dugih rukava i dugih nogavica, izrađenu od prirodnih materjala, koji nisu suviše tanki i providni, niti prijanjaju uz telo, kao i šešire širokog oboda i naočare koje svojim oblikom i veličinom pokrivaju čitav predeo oko očiju-poželjno sa oznakom UV400)

– Koristite preparate širokog spektra zaštite (zaštita UVA i UVB) sa visokim faktorom

– Zaštitite se i kada je koža već preplanula

– Zaštitite se i kada je oblačno budući da oblaci propuštaju UV zrake

– Zaštitite se i u vodi jer do dubine vode od 2 m, sunčevo zračenje prodire sa 70-85% upadnog intenziteta.

– Posebno obratite pažnju na zaštitu nosa, usana, brade, obraza, čela i ušiju

– Unosite puno vode

– Zaštitite kosu – da bi očuvali sjaj, mekoću, elastičnost i prirodni izgled kose koristiti preparate za kosu (šampone i regeneratore)sa UV filtrima koji su otporni na vodu

– Zaštitite usne – koža usana ne proizvodi kožne pigmente, odnosno melanin koji bi dao prirodnu zaštitu od UV zraka

ZAŠTITA DECE

– U prvih 6 meseci bebe ne treba iznositi na sunce i u ovom periodu se ne preporučuje upotreba preparata za zaštitu od sunca zbog visoke apsorptivne moći nezrele, mlade kože

– Od 6. meseca do druge godine koristite preparate za zaštitu od sunca sa SPF 4,

– Od 2. godine koristite vodootporne preparate za zaštitu od sunca sa SPF 15+,

– Tokom najtoplijih časova sklonite decu u hlad,

– Obucite decu tako da veća površina tela bude pokrivena,

– Stavite im šeširić sa širokim obodom ili kačket,

– Ne zaboravite naočare,

– Povedite računa da deca piju puno tečnosti.

– Svaka opekotina iz detinjstva i rane mladosti dvostruko povećava rizik od pojave raka kože kasnije u životu. Energija koju je koža primila tokom sunčanja, započinje procese u koži koje ne vidimo, ali koji se pamte i sabiraju.

ZAŠTITA STARIJIH OSOBA

Zaštita starijih osoba od sunca predstavlja poseban problem. Njihova koža je u velikoj meri izmenjena u odnosu na mlađu kožu. Veoma je tanka, stvara manju količinu melanina koji predstavlja prirodnu zaštitu os sunca, kod starijih ljudi znatno je oslabljen imunološki sistem i usporen metabolizam. To su takođe hronični bolesnici koji koriste brojne lekove i zbog toga su potencijalno ugroženi od fotosenzibilizacije.

Kada se sve to uzme u obzir savetujemo za zaštitu kože starijih ljudi preparate sa visokim zaštitnim faktorom. Međutim primena takvih preparata kod ove populacije može izazvati deficit vitamina D. Zbog toga se savetuje i njegovo povećano unošenje kako odgovarajućom ishranom tako i gotovim preparatima.

IZBEGAVAJTE SOLARIJUM

– Nekontrolisano izlaganje UVA zracima u solarijumu povećava rizik od nastanka karcinoma kože i prevremenog starenja.

– Taman ten dobijen u solarijumu ili pomoću preparata za samopotamnjivanje ne štiti od neželjenih efekata UV zračenja.

– Taman ten dobijen u solarijumu obezbeđuje zaštitu samo kao preparat sa zaštitnim faktorom 4.

– Taman ten dobijen korišćenjem preparata za samopotamnjivanje nije nikakva zaštita pa je potreban maksimalan oprez prilikom boravka na suncu.

NEGA KOŽE POSLE SUNČANJA

Veoma je važna jer:

– Obezbeđuje smirivanje iritacija, crvenila, opekotina.

– Sprečava isušivanje, perutanje i ljuštenje kože i obezbeđuje duže trajanje preplanulog tena

– Uspostavlja i regeneriše odbrambeni sistem kože i priprema kožu za ponovno delovanje zračenja

Preporučujemo preparate koji sadrže pantenol, glicerin, kakao buter, kolagen, bisabolol, azulen, alantoin, ekstrakt Aloe Vera, vitamine…

PREPARATI ZA ZAŠTITU OD SUNČANJA

Prilagoditi ih :

– Fototipu kože i stepenu preplanulosti

– Tipu aktivnosti na otvorenom

– Intenzitetu UV zračenja

Osnovna svojstva preparata za zaštitu od sunca:

– SPF (sun protection factor) – zaštitni faktor.

– Broj uz ovu oznaku označava koliko se puta duže može boraviti na suncu uz primenu zaštitnog preparata nego bez njega, a da ne dođe do pojave crvenila na koži. Faktor 30 ne nudi pouzdaniju zaštitu u odnosu na faktor 15, već samo mogućnost dužeg izlaganja suncu bez ponovnog mazanja.

– Vodootpornost – označava otpornost preparata na spiranje znojem, u vodi…

Oznaka water resistant znači da preparat održava SPF u toku 40 min boravka u vodi, a waterproof znači da preparat održava SPF u toku 80 min umerene aktivnosti u vodi.

Oznaka Sun block znači da preparat odbija 99% zračenja.

KATEGORIJA PROIZVODA

Upotreba preparata za zaštitu od sunčevog zračenja:

– Koristiti preparate koji imaju kombinovanu zaštitu od UVA i UVB zraka i koji su vodootporni

– Proizvod za zaštitu od sunca nanesite 15-30 min pre izlaganja suncu

– Nanosite ih obilato – 35ml (2 supene kašike za zaštitu celog tela) jer samo tako postižu željeni efekat

– Nanošenje proizvoda ponavljamo svaka 2 sata i posle svakog kupanja, većeg znojenja, brisanja peškirom, igranja u pesku

Preporučujemo i upotrebu preparata koji se piju, deluju sistemski i predstavljaju sistemsku fotozaštitu. Uglavnom sadrže antioksidanse( β-karoten,vitamini A i C) koji poboljšavaju odbrambene sposobnosti organizma i sprečavaju štetno dejstvo slobodnih radikala. Ovi preparati se mogu koristiti samo kao priprema za letovanje ili kao dopuna preparatima za zaštitu od sunca koji se nanose na kožu, ali ne i kao samostalna zaštita.

su pojačane i neuobičajene reakcije kože na sunčevu svetlost koje sa javljaju se kao odgovor kože na lek ili neku hemijsku supstancu koja je uneta u organizam ili naneta na površinu kože.

Fotosenzitivnost se može javiti kao fototoksičnost ili kao fotoalergija.

Fototoksične reakcije veoma liče na izražene opekotine od sunca uz osećaj bola, žarenja i peckanja, mogu se formiraati i bule praćene deskvamacijom. Često se javlja hiperpigmentacija koja ostaje i do nekoliko meseci. Postoji jasna granica između promena na otkrivenim delovima tela koji su bili izloženi suncu i zdrave kože.

Fotoalergijske reakcije: najčešći simptom je ekcem praćen osećajem svraba. Javlja se 24-48 časova po izlaganju sunčevoj svetlosti. Promene se lagano povlače posle uklanjanja fotoalergena ili prekida izlaganja zračenju, i ovo može da potraje nedeljama.

Supstance koje izazivaju fotosenzitivne reakcije posle nanošenja na kožu:

– komponente sredstava za zaštitu od sunca

– parfemi

– psoraleni

– antiseptici

– boje

– kantarion

Lekovi koji izazivaju fotosenzitivne reakcije:

– antibiotici

– nesteroidni antiinflamatorni lekovi

– analgoantipiretici

– diuretici

– oralni antidijabetici

– antiaritmici

– antipsihotici

– antidepresivi

– oralni kontraceptivi

– citostatici i mnogi drugi

Čak 250 lekova može izazvati reakciju fotosenzibilizacije, ukoliko se osoba koja ih koristi izlaže suncu.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija je: prekid primene supstance i izbegavanje sunčevog zračenja, adekvatno odevanje (šešir, naočare, dugi rukavi), primena sredstava za zaštitu od sunca.

Ukoliko pijete neke lekove obavezno potražite savet od farmaceuta da li postoji mogućnost reakcije fotosenzibilizacije i kako da se ponašate u tom slučaju. Nikada ne koristite kozmetičke preparate na kožu koja je direktno izložena delovanju sunca ili zračenju u solarijumu.